Izrada nakita u Pirotu i okolini zasniva se na tradicionalnim srednjevekovnim uticajima, trajući neprekidno do početka XX veka, dajući srpskoj kulturi autohtone komade nakita koji su u tipologiji poznati kao "pirotski". Koliko je bio razvijen ovaj zanat u Pirotu govori i podatak da je 1896. god. grad imao 33 "čuvene" kujundžije. Usled industralizacije, tržište preplavljuju jeftini fabrički proizvodi sa Zapada, tako da se broj kujundžija početkom XX veka smanjuje i 1914. god. je u Pirotu registrovano samo 5 radionica, a potpuno se gube u periodu između dva svetska rata.
Za izradu nakita kujundžije koriste sve poznate tehnike izrade - livenje, livenje na priboj, iskucavanje, cizeliranje, graviranje, emajliranje, filigran, granulaciju, posrebrivanje, pozlatu, tordiranje i druge, koristeći ih na srebru, alpaku, zlatu, bronzi, mesingu, bakru, ukrašavajući ih umetanjem odnosno fasovanjem staklene paste, poludragog i dragog kamenja, sedefa i korala.
Kod udatih žena najizrazitije zone ukra šavanja su glava, vrat, grudi, ruke i pojas, dok je nevestinski nakit najkompletniji i najbogatiji, jer mu se pridaje zaštitna uloga u novosklopljenoj zajednici.
Na selu se nakit kupovao uglavnom nevestama i najčešće je vezan za oglavlje. Nakit se nabavljao kod zanatlija - kujundžija u Pirotu ili na daleko čuvenom pirotskom panađuru.
U dugu kosu koja se spuštala niz leđa uplitao se "kacak", dugačak perčin od kozije dlake ili mnoštvo sitnih parica.
Zabratke i šamije su ukrašavane velikom ukrasnom iglom "konđuša", "čulumka" ili keračeska. To su veoma dugačke igle, često i do 40 cm, masivne bikonične glave, gusto posute sitnim granulama, a po sredini, u donjem delu glave i u podnožju puceta, venčićem od krupnih granula. Vrh se kupasto završava filigranskim žičanim navojem u kome se stavljao pamuk natopljen mirisom. Neke igle su umesto velikih granula imale ufasovanu staklenu pastu crvene, plave ili zelene boje ili su pak bile ukrašene kratkim lančićima sa privescima. Druge karakteristične igle za ukrašavanje, a pre svega za pričvršćivanje kape ili marame su igle sa sedam pera "sedmoperke", zrakasto razuđenog oboda, sa tri loptaste granule i ufasovanim kamenom plave ili crvene boje u sredini. Ove igle se pojavljuju isključivo na pirotskom prostoru i smatraju se autohtonim nakitom.
Kao nakit glave korišćene su i "dzvezde", sastavljene od dve ažurirane rozete, spojene lančićima, i "ven'c" od niske sitnih metalnih pločica sa visuljcima u vidu parica. Ukošnjaci su bili iz jednog ili tri dela, sastavljeni od pločica različitog oblika sa lančićima i privescima. Iznad desnog uva, u šamiju ili kosu su stavljani ukošnjaci "gronće" i trouglaste naušnice "mamlije", a trodelni spojeni lancima "skopčalcima" nosili su se na potiljku, ali su često krasili i grudi.
Kao ogrlice zatvorenog tipa javljaju se nanizi od nepravilno rezanog sedefa, zatim novca raznih veličina i manista ćilibara.
Narukvice su izrađivane kao otvorene i zatvorene. Otvorenom tipu narukvica pripadaju grivne "medenjače", masivne, proširenih i zaobljenih završetaka u vidu luka, sa dve simetrične kupaste rozete. Sredina je ukrašena kanelurima, emajlom, krstom idr. Takođe treba istaći grupu srebrnih ili posrebrenih narukvica zatvorenog tipa, na šarnir sastavljenih od pravougaonih ili kvadratnih livenih ažuriranih pločica (5-11), sa stilizovanom biljnom ornamentikom. Ovde spadaju i narukvice od dve dekorativne pravougaone ploče, međusobno spojene lančićem.
Prstenje je posebna grupa nakita koja se odlikuje raznovrsnim tipovima u zavisnosti od namene. Najčešći prsten je tkzv. "medenjak", stolovati, glomazan i masivne glave, izrađivan od bronze ili srebra, u tehnici livenja, ažuriranja, granulacije, ređe emalja, koje se u XVII i u XVIII veku nosilo kao oznaka vladarskog i društvenog položaja, dok se u XIX veku javlja kao venčano prstenje. U grupu stolovatog prstenja spadaju i ahatni prsteni koji kao osnovni ukras ima poludragi kamen karneol ili ahat i svrstava se u svečano, skupoceno i nevestinsko prstenje. Treba istaći i filigransko prstenje, od srebra, fine obrade sa maštovito izrađenom glavom, ukrašene granulama, ufasovanom staklenom pastom različite boje ili poludragog kamena.
PORTRET
HADŽI JOVANKE MINOVIĆ
nepoznati autor 1942. g.
