Sv BOGORODICE

     Na osamnaestom kilometru isto~no od Pirota, na desnoj obali Jerme, u blizini sela Sukovo, u podno`ju brda Carev kamen, sme-{ten je Manastir  Svete Bogorodice ili Sukovski Manastir, kako se u narodu odoma}ilo.

     Gradnja Manstira trajala je od 1857 -1858. godine, kako je zapisano na zapadnoj fasadi iznad prozora. Ima, me|utim mi{ljenja da je manastir postojao jo{ u doba Rimljana. Spominje se, naime, u gr~kim dokumentima od pre hiljadu godina, kada je u Sukovu bilo sedi{te episkopa tzv. Sukovske episkopije. Sigurnijih dokaza jo{ uvek nema. Dodu{e u turskom katastarskom popisu posle 1595. godine pi{e da je Sukovski manastir sa crkovom Uspenja Bogorodice `ivopisan 1606. godine, {to je samo prilog vi{e tvrdnji da je sada{nja crkva sagra|ena na temeljima starijeg hrama.

     Crkva Sukovskog manastira je trikonhos sa tri polukru`ne apside. Isto~na apsida - oltar, ju`na i severna apsida  - pevanice. Zidana je tesamim kamenom a pokrivena }eremidom. Na vrhu je kube kru`ne osnove sa krstom na vrhu.U Crkvu se ulazi kroz prostranu pripartu novijeg datuma, a pretpostavlja se da je autenti~na sru{ena 1947. godine. Zidovi priprate oslikani su scenama Stra{nog suda - Apostol Petar sa klju~evima u rukama uvodi pravednike u raj, a |avo gre{nike u pakao. @ivopis u priprati je novijeg datuma i vrlo je jednostavan.

     Sama crkva `ivopisana je 1869. godine, {to je i zapisano iznad srednjih ulaznih vrata. Zidna dekoracija predstavlja hronolo{ki presek istorije Starog zaveta, hri{}anske i srpske crkve. Levo od ulaznih vrata su predstave mu~enika Lupa, Svetog Save i Svetog Simeona Miroto~ivog, pa zatim uvo|enje Svete Deve Marije u Jerusalim i, na kraju, bra}a Kirilo i Metodije sa svitkom, na kome je ispisana stara crkveno-slovenska azbuka. Na desnoj strani nastavlja se ciklus mu~enika i mu~enica. Na toj strani pevnice je predstava mu~enika, ~ija glava vi{e li~i na `ivotinjisku nego na ljudsku. Oko glave je oreol i natpis: s.m. Hristifor. Neobi~no i vrlo retko u ikonografiji srpskih manastira.

     Crkva Uspenje Bogorodice ima troja vrata. Iznad srednjih, koja se otvaraju samo o slavi i velikim praznicima stoji natpis:

Vo slavu Svajatija Jedinosu{nija i Nearazdelnija Troici,

Oca i Sina i Svetoga duha. Pomjani Gospodi ktitore

i prilo`nici Igumena Joana od ^iflik i izobrazisja na 1869 leto

Iznad severnih vrata je an|eo ra{irenih krila koji dr`i svitak na kome pi{e:

Ne mertvi voshvaljat Gospoda, no mi `ivi

     Prema predanju, prostor koji zauzima manastir Svete Bogorodice, do 1857. godine bio je svojina Tur~ina Sali bega i Pirota. Na tom imanju imao je dve vodenice sa valjavcima. Ovde je beg dolazio sa svojim prijateljima u lov i tako jednom prilikom primeti mladi}a Srbina kako ne{ta ~eprka po zemlji. Bio je to Velja iz Velikog sela. Srbi u tom kraju uveliko su ve} pri~ali o ovom tajanstvenom i ~udnovatom mladi}u. Govorilo se da sniva zagonetne snove i da ~uje nepoznate glasove. Ve} je nekim ljudima od poverenja ispri~ao kako mu se u snu javila Sveta Bogorodica i naredila mu da na mestu zv. Crkvi{te otkopa manastir. Sa jo{ nekoliko mladi}a Velja je po~eo da kopa. Nai{li su na staru ikonu i kandilo i bilo mu je jasno da su ypravo tu temelji hri{}anske crkve. Ali, kada je begov sin Emin video {ta Srbi rade, rasrdio se i po~eo da ih psuje i da ih grdi. Na svaki na~in je hteo da obe{~asti to, za Srbe, sveto mesto. Nije, me|utim, uspeo. Noge i ruke su mu se uko~i{e i on pade na zemlju. Otav i majka nisu uspeli ni da ga podignu sa zemlje. Pozva{e popa Jovana iz Krupca. Uz pomo} molitvi i metanisanja, zajedno sa narodom, pop Jovan uspe da povrati mladi}a. Otac beg, zahvalan, udari glavom o zemlju, pa Velju i sve redom poljubi u ruku. I dozvoli gradnji pravoslavnog hrama na svom imanju. Tako je 1857. godine po~ela gradnja manastira.