index

DOBRODOŠLI

     Pirot se nalazi skoro u samom središtu Balkana, na pola puta izmedju Niša i Sofije, na sredini izmedju Panonske nizije u Podunavlju i Tračke nizije na samom rubu Evrope, na najkraćem putu za Aziju.

     Opština Pirot ima približno 70.000 stanovnika i prostire se na površini od 1.235 km2 , što je čini jednom, po prostranstvu, najvećih opština u Srbiji. Smešten je u dolini reke Nišave, na medjunarodnom putu za Bliski i Srednji istok.

     Grad Pirot je smešten u severozapadnom delu pirotske kotline (dugačke oko 14km, i široke 3-9 km). Južni obod pirotske kotline omeduju ogranci Vlaške planine, na zapadu je Suva planina. Na severu se kotlina sužava i prelazi u usku dolinu reke Nišave izmedju Suve planine i Svrljiških planina. Sa istočne strane pirotske kotline se uzdižu ogranci Stare planine.

ISTORIJA

     Prvi istorijski izvor, u kojem je Pirot kao grad, zabeležen je rimska karta iz IV veka poznata kao Tabula Peutingeriana. Anticko naselje na mestu današnjeg Pirota se zvalo Tures, što na latinskom znači "kule", i služilo je za kontrolu i odbranu glavnog druma u ovom delu Carstva. U Turesu su putnici mogli da prenoće, da se okrepe i da zamene konje ili kola. Od V do XIV veka Tures se nigde ne pominje, tako da je ovaj period ostao nerasvetljen, pa se postavlja pitanje da li je uopšte i postojao u to vreme Posle XIV veka imamo bogatije spise o postojanju Pirota pod nazivom Pirgos. Zamenom latinskog naziva grckim, sa istim znacenjem (kula) bila je česta pojava u eri prodiranja grčke kulture u ovim krajevima. Pa je tako od grčke reci Pirgos došlo srpsko ime Pirot. Pirot su osvajale vojske sa različitim bojama uniformi, počev od rimskih legija... Svi osvajaci su odnosili što se moglo odneti, ali i ostavljali tragove svojih kultura, običaja, navika...

     U XII veku pirotski kraj je u sastavu države Stevana Nemanje, što potvrdjuju manastiri u njegovoj okolini. Od petovekovnog turskog ropstva osloboden je 1877. godine.

PIROTSKI ĆILIM

     Na širokom prostoru naše zemlje tkačke tehnike su se razvile dosta rano. Na njihov dalji razvoj svakako su uticali Turci, svojim interesovanjem za Pirotski ćilim. Poseban doprinos na razvoj ćilimarstva u Pirotu imalo je ovčarstvo, zbog vune odličnog kvaliteta.
     Pirotski ćilim se bitno razlikuje od persijskog ćilima. Pirotski ćilim je gladak sa obe strane i šare su mu uvek geometrijske sa izraženim kontrastima boja, gde crvena preovlađuje.
     Zbog svoje jedinstvene lepote postao je nadaleko poznat i čuven roizvod.
     Pirotski ćilim rade žene na razboju u raznim bojama i sa raznim šarama. Šare na ćilimovima imaju svoje specifične nazive: gugutće na direci, zvezda, đulovi, venci, bombe, grozdovi itd. Izrada ćilima je veoma teška, radi se ručno u sedećem položaju na vertikalnom razbiju, takozvanom Pirotskom razboju.

Program podrške opštinama istočne Srbije
Program finansira Evropska unija,
a realizuje Evropska agencija za rekonstrukcijui